Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
Abdullah bin Mubarak, rekao je: ”Upitan je Hamdun ibn Ahmed el-Kassar (u. 884/271. h.g.): ‘Zašto su riječi naših dobrih prethodnika (selef) ostavljale više traga na ljude i bile korisnije od naših riječi?’
Odgovorio je: ‘Zato što su oni govorili u slavu islama, spasa duša i težnje za stjecanjem zadovoljstva Svemilosnog, dok mi govorimo u slavu naših duša, težnje za ovim svijetom i stjecanja zadovoljstva ljudi.”’
Allah neće poniziti one koji pomažu Njegovu vjeru, makar bili siromašni
Šejh Abdul-Aziz el-Tarifi, rekao je: ”Naši dobri prethodnici (selef) bili su siromašni, ali su bili vođe drugim narodima, a današnji muslimanski narodi (prije svega Arapi) su bogati, ali su na začelju karavane čovječanstva. To je zato što Allah neće uzvisiti one koji izdaju Njegovu vjeru, makar bili bogati, i neće poniziti one koji pomognu Njegovu vjeru, makar bili siromašni.”
Allahu, Ti znaš da mi je poniznost draža od slave i popularnosti
Čovjek po imenu Hamza ibn Dehkan došao je kod Bišra el-Hafija, poznatog askete i pobožnjaka, i rekao mu: ”Volio bih jedan dan biti s tobom.”
Bišr mu je rekao: ”Nema problema, samo odredi dan za naše druženje.”
Hamza ibn Dehkan, rekao je: ”Jednog dana ušao sam u njegovu kuću, a da on nije ni primijetio, i zatekao sam ga na namazu. Klanjao je četiri rekata dobrovoljnog namaza sa skrušenošću kakvu nisam vidio, i čuo sam ga kako na sedždi uči dovu: ‘Allahu, Ti znaš da mi je poniznost draža od slave i popularnosti, da mi je siromaštvo draže od bogatstva, i da ništa ne pretpostavljam Tvojoj ljubavi.’
Kad sam čuo njegovu dovu, nisam se mogao suzdržati i počeo sam plakati, toliko da je on čuo moje jecaje, pa je u tom trenutku rekao: ‘Allahu, Ti znaš, da sam znao da je ovaj čovjek ovdje, da ne bih rekao ovo što sam rekao.” (Šemsuddin el-Zehebi, Sijer el-e'alam en-nubela’)
